BEČ / SARAJEVO – Bosni i Hercegovini je potreban novi ustav, ocijenio je ministar vanjskih poslova Austrije Sebastian Kurz. Prema njegovim riječima, situacija u Bosni i Hercegovini je izazov za Evropu. Građani zaslužuju da žive u jednoj zemlji koja ima političke strukture koje funkcionišu – kazao je on u izjavi Tanjugu, dodajući da su BiH neophodne reforme i razvoj.
– Dayton je bio dobar za uspostavljanje mira. Sada je potreban jedan novi ustav – podvukao je Kurz.
On je istakao da je neophodan sistem koji funkcioniše i pregledan broj članova vlade sa jasnim nadležnostima.
Podsjetio je da i u drugim zemljama postoje kantoni i snažna decentralizacija, ali i da je sistem u BiH jako komplikovan, te da je ogroman broj ministara neodrživ.
Kako je istakao, veoma je bitna jasna podjela nadležnosti.
Vezano za aktuelnu situaciju u BiH, on je ocijenio da je posebno važno da se stanje ne pretvori u “etničko-vjerski konflikt”.
S tim u vezi je kazao da EU ima značaj i da je bitna podrška za uspostavljanje pravne države i novog ustava, te da u prvom planu ne treba da bude vojna stabilnost.
Kazao je da je važno da BiH zna da postoje zemlje poput Austrije koje je podržavaju i da ima srednjoročnu perspektivu pristupanja EU, a Austrija je, kako je podvukao, posebno zainteresovana za to.
On je, u intervjuu bečkom dnevniku “Presse”, rekao da je protiv svake vrste nasilja na protestima, ali da za miroljubive demonstrante osjeća snažne simpatije.
Ukazao je da je u BiH prisutna neshvatljivo visoka stopa nezaposlenosti, prije svega, i jedan nefunkcionišući politički sistem.
Dayton je, kako je ocijenio, doveo do mira u BiH, ali ne i do stvaranja funkcionalnog političkog sistema.
Upitan da li BiH kao država ima dugoročno gledano budućnost, Kurz je rekao da bi sve drugo bilo “ludilo”.
– Mi imamo ne samo ekonomske interese u regionu već smo i snažno kulturno povezani, i ujedno neposredno pogođeni ako tamo dođe do negativnog razvoja. Vjerujem da je potrebno da Bosna dobije novi ustav i tada bi zemlja imala budućnost – objasnio je.
Ocijenio da bi bio pogrešan put BiH prepustiti samoj sebi, te je dodao da EU, koja dala veliki doprinos, ima pravo da vrši pritisak na vladajuće strukture, i ima obavezu da ne gleda u stranu.
Na pitanje da li je još potreban visoki predstavnik, on je sa žaljenjem konstatovao da drugačije ne bi funkcionisali, i to zato što od Daytonskog mira nije pošlo za rukom da se izgradi sistem koji funkcioniše.
Bečkom dnevniku “Kurier” on je kazao da EU ne smije gledati u stranu kada se radi o korupciji, dodajući da je u Briselu tražio pritisak, a da sa tim stavom nije bio usamljen.
Brisel treba da “još više zahtijeva” od bosanskih političara, rekao je Kurz i podsjetio da EU sa svojom finansijskom pomoći ima u rukama “snažno sredstvo za pritisak protiv političara”.
Kada je riječ o Srbiji on je, u izjavi Tanjugu, naglasio da je apsolutno važno što su sto godina poslije početka Prvog svetskog rata otpočeli pristupni pregovori EU sa Beogradom.
Tema Kosova će se, kako je naveo, zasigurno pojaviti u pregovorima.
– Odlučujuća je normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Jasno je da i Kosovo mora imati perspektivu pristupanja EU – zaključio je Kurz.